На нишану...



То је моја девојка
ја сам грешка њена
још су ми усне влажне
од једног пољупца

То је живот мој
а она је живот са мном промашила
запета стрела и јабука на глави
и није ми жао ако рука задрхти

Јер док ме је чекала
да се са фронта вратим
ја сам је варао
са пушком својом
варао сам живот и наду
љубав сам лагао
злочин сам правио
према њој сам био шкрт
према себи јер нисам хтео смрт
док ме је чекала

Непознати човек ми се заклео
држао ме некад на нишану
али није ороз повукао
због девојке моје
коју волим
која ме воли
коју сам варао
са пушком својом

Пушку сам бацио
да се љубави окренем
према мојој девојци
кад у рат више не смем
то је живот мој
то је девојка моја
стрела лети
треба груди испрсити
као човек са овога света отићи
и можда дугме ил' два
откопчати

Зора је...

1219.


              
       
 Двадесет лета пролете

од хиљадустодеведесетдевете

када на Светој Гори

Симеон престаде да се моли

И само десет година

од кад се хиљадудвестадевете

Студеница живописа

А наречене хиљадудвестадеветнасте

заврши се Милешева

и полете крилима Белог анђела

За равно двестаичетрес година

бејаше хиљадучетиристопедесетдевета

угасиће се Пећаршија

да би се после тога

свећа поново упалила

пре него се Соколовић престави

хиљадупестоседамдесетидевете

и са пореклом састави

Чујте и почујте Срби!!!

Хиљадудвестадеветнаесте

постадосмо народ признат и од славе

заслуга је то Светога Саве

који је са великашима зборио

са вуцима роморио

Који је браћу мирио

док се није смирио

Постадосмо народ Бога

па самим тим и омрзнут

од злих и злога.

Од тада се имало шта љубити

али и изгубити

Имало се шта и освајати

и од нас одвајати.

Имало се градити и поправљати

и коме остављати

Имало се шта бранити

у сваком од Косовских бојева

   од тада смо на мети деветих изопачених бројева                                 



 

Ја сам



Леп и сунчан пролећни дан
Ја сам
Ни кучета
Ни мачета
Ни пичета
Тетка ми болесна
Мајка се удала
Ја сам
Одсутан
Злослутан
Омађијан
Ја сам
Надигнут
Непривикнут
Повучен
И: дотучен
2011

Одавно...


Давно ми стих није закуцао на
капке
Поодавно ми невина девојка није
ушла под јорган
Шкрт сам на осмеху
тежак на сузу

У магли сам и лепо ми је
Густа је није она што
плови тик изнад земље
већ права
и ја изгубљен у њој

Давно стих нисам описао
ни неверницу љубио
Човек ли сам
или шта

Сећам се
једне зиме
једног дана
једне магле
сијало је Сунце
(што уосталом стално и чини)
пред или после празника
ходајући заволех
невину неверницу

Од тада са реченицом
битку бијем
немам стих
Са маглом
бој губим
немам поглед
Волим и трпим...
2011

СТРАХ


Плашим се страха
Што долази из мрака
И доводи до стања:
Страха из незнања!

Плашим се страха
Страхом се плашим
Кад год сам усамљен
Њега се машим!

Машим се страха
Бојим се, знојим се
Бежим од сене
Која је испред мене!

Страхујем ни за шта
Мој страх је фикција
Тако реалан и постојећ
Опипљив: такорећ!

Плашим умрећу
Доживети нећу
Да победим страх
Макар на мах!
2011
Фото: Игор Ђурић

Евино попрсје...


Од кад смо први пут посисали
гледамо њих
као хипнотисани

Што би рекла Ерика Џонг
''тик-так: буп, пауза, буп''

Желимо нежност
дечачки анимално
да нас привију уз њих
(и само уз њих):
''тик-так: буп, пауза, буп''

Постајемо бескичмењаци
временом
кривимо вратове
као диносауруси
да боље видимо
што више зелени дохватимо
кад прођу (углавном туђе):
''тик-так: буп, пауза, буп''

А онда
свеједно кад
али већ дуже време
свакако
не чује се више: ''буп, буп''
више је то: ''блоћ, блоћ''

Оне су постале пластика
Ми постајемо педери
2011

Не може се рећи...



Не може се рећи да сам леп
ал' зато нисам паметан
О бескрају знам колико и други
Ништа, дакле
Чак можда и нешто више

Не може се рећи да нисам глуп
то је зато што су други слепи
У ноћи у магли
кад ми се јави да будем леп


Промашај!

 

Кад сам ти дао цвеће
сматрала си то
само добрим уводом
И ништа више

Романтика је
за тебе ексцес
љубав: вирус
који се лечи
чековима
преписаним антибиотицима

Знаш, није ни цвеће јефтино
поготову оно убрано
Брати за некога
исто је што и ловити
и улов у пећину довући

Ако већ сматраш
цвеће невредним
онда ни ова песма
ништа не кошта
па се неће ни посветити:
Теби
већ:
промашају Мом'
2012
Фото: Игор Ђурић


ТРАГАЧ


Трагам за начином
да искажем себе
Трагова много лажних
ја лош трагач

Жудим за трагом
најлепше песме
Да после ње
и мене
сви занеме
Да нико више не пева

Трагам по мочвари
где се траг мириса губи
а њух песнички
издаје трагаоца
Јер блато и муљ
оставе воњ стопала
А стопало је нога
нема то везе са душом

Траг ме води
ал' нећу ја њиме
Мени песма ваља
зарад жене
Да је слудим
и узбудим
Да превари неког
са мном
Да преварим себе
са њом

Ја трагам
за својим трагом
Да стигнем њиме
одакле сам кренуо
кад сам побегао
онда кад сам први
лош стих нашкрабао
а тај ми је био најбољи
Па хоћу трагом својим
да стигнем
до себе најбољег
какав сам некад био
кад сам лош биво
али не најгори

Ја трагом идем уназад
трагам за прошлим временом
враћам себе трагача
тражим себе терача
жени
стиху
младости
животу
Враћам себе најлепшој песми
да могу главу да дигнем
и погледам око себе
у немо окружење
2012
Фото: Игор Ђурић

Искушавање!


Искушава нас Христ
Кроз њихову злу руку
Пре него се зачнемо: силујући наше мајке
Кад се пупчаном врпцом хранимо: убијајући наше очеве
Кад се родимо: понижавајући нас
Кад умремо: рушећи наше белеге
Кад нестанемо: палећи нам цркве
Остане нам само нада
У Рај небески

Фото: Игор Ђурић

Људска грешка



Кад год помислим
да успевам
у ономе што сневам
тад обично побољевам
пробудим се попишан
прецртан и отписан!

Кад год смислим
добру фразу
и уживам у изразу
да ме не разуму схватим
личном патњом ја то платим
и не могу да прихватим
да се моме делу смеју
геније ми не разумеју!

Кад год створим
лепу риму
па је додам своме стиху
док се дивим личном духу
на рамену осетим руку
иронију што се смешка
схватим: ја сам људска грешка!

Фото: Игор Ђурић