Тестамент



Кад једнога дана
Мој шешир
Остане без главе
Животе мој
Пусти коју сузу
Пошто радости немаш више
Све си са мном потрошила
Исплати гробаре
Подај просјаку
Отпрати родбину и пријатеље
Испразни моје фиоке
Спали све што тамо нађеш
До последњег листа
Заспи па усни
И кад чујеш курјака
У сну
Како завија негде на брду
Уз пругу
Крај реке
Знај
То твој вук
Урличе благослов теби Животе
За твоју нову љубав
И твој нови живот

АКО – (одговор Киплинговом империјализму)





ако мислиш
да се ласте неће вратити
у гнездо
под стре'ом дедине штале
и никад се не сетиш
прве љубави и првог пољупца
растанака и састанака
сланих мајчинских суза
и мргодног погледа оца
што ти ћушка паре у џеп
и кад си плакао
у војничком клозету

ако сматраш
да немаш ни једног друга
да немаш кога да издаш
да немаш брата и сестру
ако си заборавио
прву тучу на игранци
због оних плавих очију
као Дунав дубоких
и хладне воде са чесме
док си кравав нос прао

ако те нечија смрт
до сада
није дирнула
и сваки дамар ти померила
и не сећаш се црвене јабуке
из руке храпаве
тежачке и жуљаве

ако ниси прочитао
ни слова
ни песме
нити једне једине књиге
макар и на немуштом језику
ако ти слово није лепотно
већ латинско

ако никад ниси
дрво калемио
шљиву миловао
најлепши грозд детету бирао
и кроз нишан
прелепу срну гледао
а ниси ороз повукао

ако ниси ратовао
док су ти народ убијали
ако ниси био клан
но си ти друге смртио
уколико ниси жртва
како доликује народу
којем припадаш
него џелат какве су ти комшије

ако ниси срео жену
вреднију од целог света
и најлепшу од постанка
(и ниси нашла мужа
који мало прича а много љуби)
и ако нисте породили дете
постали отаџбина
и мајка земља
а пород искрено зајеца
над вашим одром

ако Вук Роми
и Његош Високи
и Свети Праотац
што је камење од ледених синџира отимао
и Црни да црњши не мож' бит'
и лукави кум му
и Пера задужени
нису твоји
или ти ниси њихов

ако немаш најмање
четири престона града
од којих је
један Бео
други Под Гором
трећи Лука
а четврти испод Грмије

ако никад ниси газио хладан поток
освајао жену
на брдо се пео
ако ниси жњео жито
и песму појао
ако ти вуци никад
нису тор поклали
и три пута се кућио
ако књигу никад ниси купио
и хлеб који бацаш љубио
ораницу у руци крунио
ако те суша није убила
и вода није однела

ако влас' ниси пцовао
и порезу редно плаћао
ако ниси био на моби
кад сте најсиромашнијем кућу градили
на слави ниси седео
и са људима мудро зборио
на свадби ниси пуцао
и јабуку погодио
ако ниси краву хранитељку
нежно мазио
ако стоци у обору ниси тепао
жену псовао
децу грдио
и Жујова на ланцу држао

ако школе ниси завршио
земљу изорао
башту окопао
књигу написао
песму опевао
слику намалао
човека излечио
мост саградио
дрво засадио
цвеће поклонио
свећу запалио
гробље обишао

ако сматраш
да ћеш вечно живети
и свакога дана мрети
да си сам на свету
и ако не волиш некога
више од себе
и ниси спреман да за љубав мреш

онда

ако све ово ниси
или нећеш
онда ниси ништа
иди тамо
дај Космет
нико га неће узети од тебе
јер не дајеш своје

Опрости



 Опрости ми, ако мораш
Пошао сам за лепетом гусака
Чврстим тлом поскакујући
Тражећи погодно место за буђење

Опрости ми, ако мораш
Попио сам млако пиво
У оном бирцузу где се скупља олош
Онда сам старом камером усликао кадар

Опрости ми, ако мораш
Или: сцену
Гледао сам груди једне жене
Коју сам срео у цркви
Сласно ми беше и њој

Опрости ми, ако мораш
Умио сам се сузама
Које сам чувао за ближње
Онда сам се попео на врх планине
И викао твоје име у ехо

Опрости ми, ако мораш
Брда нису одзвањала
Па сам отишао у рат
И убио човека ни крива ни дужна

Опрости ми, ако мораш
Онда сам убио јелена
Онда сам убио јежа
Онда сам убио наду

Опрости ми, ако мораш
Онда не схватих зашто јежа
Онда сам купио кућу
Онда сам родио ћерку

Опрости ми, ако мораш
Кћи ми се прокурвала
Онда сам попио чашу вина
И набрао шаку трешања

Опрости ми, ако мораш
Онда сам побегао из манастира
И сад стојим пред твојим вратима
Тражећи да ми се предаш сва