Она је...



Она је ко обичан човек
Рецимо
Идеш улицом
И сретнеш је
Као жива је
Ко стварна
На пример
Кад запалиш свећу у цркви
Она је као ми
Ја и ти
Смеје се
И прича
Обично
Разумеш је
Једном сам је додирнуо
Топла је
И људска
Ко да је рођена
А не створена
У заљубљеном сањарењу

Сито...




Кроз сито сам јутрос
Просејао ноћашње снове
Све што је ситно
Кроз сито
Ко прах прође
Па падне на јастук

Сањао сам
Како си лепа
Како сам млад
У трошној кући
На две воде
Мирисала си
Сањао сам
На кап росе
Са латице руже
Предкућне
Како се љубимо
Сећао сам се сна
И људи завидних

Ситно су млевени
Моји снови
Мало остаде
Непросејаних
Јутром
У ситу

Опет доста 
За један живот
И једну љубав
Највишљу на свету
Ко најдубље море

Оно што остане непросејано
И недосањано
То су остварени људски снови
Остало заспи са нама