Био неки мачак у Зрењанину
именом Цицко
Тако су га звали и име му наденули
имао је мачећи пасош и све што
следује
све те заврзламе
И није лоше изгледао
генерално
У почетку га нисам волео
у ствари уопште
Стално се чешао а ја
сам зазирао од њега
бојао сам се његових бува
чији ми уједи нису пријали
никада
И којих је имао
неоспорно
Јер какав би то мачак
био
а да није местимично и повремено
бувљив и крмељив
Јер се завлачио будибогснама
свукуд
Ипак
Цицко је вешто скривао своје мане
осим кад се чешао и кострешио
Временом ми се приближио
упоран је био
умиљавао се и прео
како то већ мачке
и мачкови чине
Мало по мало
оствари Цицко право
да ми се припија уз ногу
и да са мном дели
буве своје
А од мене да узима
оно лоше из мене
кад повремено крај Бегеја
свратим
Стадосмо пријатељи бити
постадосмо род рођени
Ја и Цицко
ал' не лези враже
У време парења
може бити
кад мачке начисто полуде
Цицко тражећи љубав
у туђе атаре оде
и у непријатељске салаше зађе
где налете
опет може бити
на оног Црног што је без
једног увета
или каквог другог Шарова
душмана мачећег
испоставиће се
и Цицковог
Од силине угриза и виличног
трзаја псећег
дроб му се просу
по банатској прашини
и Цицко последњим атомима
снаге
допуза до своје куће
вукући црева по панонском
житу
И чим стиже пред своју кућу
умре Цицко
Отиде ми пријатељ
живи створ
чедо божије
Нема коментара:
Постави коментар