Кроз сито сам јутрос
Просејао ноћашње снове
Све што је ситно
Кроз сито
Ко прах прође
Па падне на јастук
Сањао сам
Како си лепа
Како сам млад
У трошној кући
На две воде
Мирисала си
Сањао сам
На кап росе
Са латице руже
Предкућне
Како се љубимо
Сећао сам се сна
И људи завидних
Ситно су млевени
Моји снови
Мало остаде
Непросејаних
Јутром
У ситу
Опет доста
За један живот
И једну љубав
Највишљу на свету
Ко најдубље море
Оно што остане непросејано
И недосањано
То су остварени људски снови
Остало заспи са нама
