Време
злих очева
и беспомоћних мајки
Млеко из сисе
отимају својој деци
На крају и потомство
прождру псећи
јашући ти децу
Видим
неки дан
старца како халапљиво
ждере
И ждере
Сит и пресит
Ждере
Да случајно
потомцима нешто
не остане
Осим срама
Један је молио
да га сахране са кућом
Други је тражио
да још проживи
како би достојанствено
децу сахранио
Трећи је тражио
младу девојчицу
да му помаже
кад носи цвеће
жени на гроб
Време злих предака
трује нас
Убија у нама људскост
тера нас да будемо
исти
Да као џукци
кидишемо
на своје мајке
И као свиње
раскомадамо
своје легло
Шта чинити у васиони злог оца?
Допунити му чинију својим последњим парчетом кад кријући једе већ
пресит!
Додати свој последњи динар на огромну гомилу коју не може спискати до
краја живота!
Налити му у уста последњу кап воде гледајући своју жедну децу!
Хвалити му мудрост кад се просипа глупошћу!
Захвалити му се кад ти чини штету подсећајући га где још може да те
оштети!
Кад осетиш да се поправља тек тад га удри јер он жели да ти отме и
доброту!
Кад дође време ожалити га и оплакати!
Не бежи! Немаш куд! То је твоја крв! Твоје семе! То је твоја мржња и
твоје зло! То си ти: он је ти!
Фото: Игор Ђурић
