Србин Српчету своме.....



Србин Српчету своме.....

Ракију нем'о да печеш – ако не'ш да препецаш
Не буди кецан – већ ти да кецаш
Ширу на време преточи – са пијењем вина присмочи
Дрва пред кућу – у рано пролеће
Теглу у шпајз – кад пожути лишће
У обору и у тору – да је гужва
Славу преслави – ту не жали
(ако је посно, штапин потпали, па скупљај рибу по Морави, штапин не жали да ти рибу не би за душу дали)
И кад ти није по вољи – за Ускрс и Божић обавезно кољи
То ти је – за напредак бољи
Дивљег вепра чим саставиш – мораш да шкопиш
И да бегаш – да влас' не ушкопи тебе
Нема тога што не најебе – кад га у'вате у ловостајно
Жену вазда - у послу да држиш
И да је научиш од ногу млади' – задња за софру а прва да ради
Децу ни пијан – немо' да мазиш
Рођацима кукај – и увек да тражиш
Тако ће те се - клону
За весеље не штеди – ће се врне
И ти си носио – нико те пит'о није
Ни кад си мањкао – ни кад прелије
(а, ово друго, да рекнем је ретко)
За жалос' кол'ко се има – није срамота
По тем се шири – до свога плота
Другим речима – простри се колико си дуг
(па и краће)
Јер дуг није добар друг – а тај што га сахрањујеш није за плуг
Па неће ни да допринесе – чис' губитак са њим
Ко ја смојим оцом – и ти самном што ћеш
У рат не иди – док те држава не зовне
(''оно'' ти је испод греде кровне)
Посленаке – јеби матер душманину
(обавезно понеси сланину, добра је да се смаже и да пушка не откаже)
Тако да кажеш – и своме сину
Ми јесмо свакакви – овакви онакви
Ал' отаџбину волимо – и за њу гинемо
(да му јебем матер, ретко са којим ратом разминемо, једино прадеда Тома, уби га на међи Тодор пре тога)
Окуми се – само једаред
Никоме нису непријатељи – мимо писаног броја потребни
(и то само ако старо кумство изумре, што се у задње време често дешава)
Комшију ко'цем заједно с' оцем – и њега и сина му
Да пцујеш редно – до петог колена
(како те је учио деда)
Немо' да минеш ни кћер – ни дете
(Бога је деда најволео да оплете)
У Цркву кад мораш – ал' како требује
Опрезно дадни – не дај да те прота изује
Оћу да кажем – попа зајеби
Никаква вајда – од њега теби
Кад ти се смогадне – пред задругу на пиво
У лад га цевчи – не јеби ништа живо
Их ал' је слатко – на жалост кратко
Ил' немаш пара – ил' њива зове
Нед'о ти Бог – да је пустиш у корове
Госта да дочекаш – посету чим пре да вратиш
Он ће да схвати – и ти да схватиш
Свакога госта - три дана доста
(доста и један ал' нема риме)
Гологузију избегавај – чиновника помилуј
Богатога похвали – комшиницу повали
Порезнике избегни – шумару побегни
У суду се скруши – кад ти дају пуши
(ти немој да нудиш, цигара ти свака треба)
Државно кради – сечи и носи
Држава зато постоји – да будемо на своме своји
(зато смо гинули још од давнина, обашка деда Тома)
Кад жито у млин гулиш – очи на леђа да туриш
Вагу да пратиш у вр' трепавице – иначе оста без половице
(таки је млинар Шмрца)
Зајми кад мораш – не врћи кад год можеш
Не давај никако – ко да си бацио
И они мисле ко ти – род сте и комшије
(крушка под крушку)
Имање добијаш – тек кад умрем
Да се шта питам – ни тад не би
(ал' нећу се питат ништа)
Кад отац Васа - заврши опело
(нек пожури да би се на време јело)
И комшије ракијом - засладе печење
Почећеш са браћом – јебење
И – делење...................
И – делење...................