Моју љубав родила је
лепа, равна Метохија,
љуљала је Мокра Гора,
дојила је света сена
Гориоча манастира!
Од проклетства чувала је Проклетија,
моју љубав купала је
хладна вода са Извора,
мирисом је покропио
сваки цветак до Понора!
Моја љубав,
моја мила!
Лепотом ме надвисила,
добротом ме посрамила.
Тамо где је порођена
вила беше свака жена
Моја љубав,
моја мила!
Моју љубав грејала је
светлост одраз са звоника,
штитило је златно руно
Трговишта зимовника,
од времена Громовника!
Моју љубав васпитало
свето дело мученика,
са фресака, из песама.
Моја љубав чедо јесте,
рајског врта, рајске песме,
моју љубав упоредит
можеш само с' чим се не сме,
а чему се човек моли
и што изнад свега воли!
Моја љубав,
моја мила!
Лепотом ме надвисила,
добротом ме посрамила.
Тамо где је порођена
вила беше свака жена
Моја љубав,
моја мила!
Моја љубав у погледу
носи небо и висину,
моја љубав у кораку
црта брдо и низину,
моја љубав својом косом
ко сан лепи плете венац,
и где падне суза њена
на том месту буде зденац!
Моја љубав својим стасом
разоткрива своје племство,
моју љубав својим гласом
носи песма најстарија!
Моја љубав то је верност
и све што из тога клија,
моја љубав то је Гоца
презиме јој Метохија!
2016
