Тја,
некад сам више волео
обучене!
Па да их сам свлачим
и скидам
део по део
да такорећ' слачим.
Волим ли голе жене?
Не!
Голотиња је ружна.
Тужна.
Без еротичне снаге.
Волим жене наге.
Још више: разголићене,
чекањем подмићене.
Воле ли голе жене голог мене?
Не, не!
Голе жене воле код мене:
шешир плави на седој глави!
То је зато
што жене праве
обучене или голе
воле
да им уместо силе
гаћице на доле
спусти стих:
песник
а не неки сиров лик.
Јер, кад их песник има
гаћице постану рима
кад их, пак, подере
сиров лик
голе жене буду само ......!
Међутим,
праве жене
поред тога што воле
оно што се римује са:
сређене,
желе да буду и вољене.
Муза мора бити
свака жена гола
инспирација мушкога пола!
Волим ли голе жене
и, воле ли оне мене?
Оне и ја
то је симфонија
то је хармонија
то је утопија
меланхолија!
Нису за мене голе жене
уколико нису песмом уобличене
обучене
па строфом свучене
чежњом мучене
и стихом заручене.
Голе жене да ли волим?
Имам л' снаге да одолим?
Ако је реч проста
жена никад није гола доста!
Када је реч права
жена за мене није тело
она је глава!
Црна ил' плава
када је реч лепа
жена није гола
она је само без одеће
јер тада цвета!
И, процвета.
Волим ли голе жене?
Чуј и почуј свете:
највише волим такве
јер те Богиње
необучене
на свет донесу дете!