Дај један дим.
Дај два гутљаја.
Дај два листа.
Дај један круг.
Дај један шут.
Дај само једном.
Дај два пут без вађења.
Дај на зајам.
Дај да видим.
Дај Боже.
не – Дај!
Не дајте, браћо!
Не дао Бог!
Дај паре.
Дај за једну поруку.
Дај ми реч.
Дај-гуз.
Дај један лиз.
Дај ми број.
Дај не лај.
Дај за завичај.
Немам!
Сем душе!
И то ће ми узети!
Дај да пипнем.
Дај да штипнем.
Дај да пробам.
Дај да додам.
Дам-даш!
Узмеш-примаш!
Даднеш-паднеш!
Био неки мачак у Зрењанину
именом Цицко
Тако су га звали и име му наденули
имао је мачећи пасош и све што
следује
све те заврзламе
И није лоше изгледао
генерално
У почетку га нисам волео
у ствари уопште
Стално се чешао а ја
сам зазирао од њега
бојао сам се његових бува
чији ми уједи нису пријали
никада
И којих је имао
неоспорно
Јер какав би то мачак
био
а да није местимично и повремено
бувљив и крмељив
Јер се завлачио будибогснама
свукуд
Ипак
Цицко је вешто скривао своје мане
осим кад се чешао и кострешио
Временом ми се приближио
упоран је био
умиљавао се и прео
како то већ мачке
и мачкови чине
Мало по мало
оствари Цицко право
да ми се припија уз ногу
и да са мном дели
буве своје
А од мене да узима
оно лоше из мене
кад повремено крај Бегеја
свратим
Стадосмо пријатељи бити
постадосмо род рођени
Ја и Цицко
ал' не лези враже
У време парења
може бити
кад мачке начисто полуде
Цицко тражећи љубав
у туђе атаре оде
и у непријатељске салаше зађе
где налете
опет може бити
на оног Црног што је без
једног увета
или каквог другог Шарова
душмана мачећег
испоставиће се
и Цицковог
Од силине угриза и виличног
трзаја псећег
дроб му се просу
по банатској прашини
и Цицко последњим атомима
снаге
допуза до своје куће
вукући црева по панонском
житу
И чим стиже пред своју кућу
умре Цицко
Отиде ми пријатељ
живи створ
чедо божије
