АНТОЛОГИЈСКИ СТИХ ПЕСНИКА ЛОШЕГ (и мртвог)!

                                          


                                            Антологијски стих као сноп покошен

спустио се на инспирацију песника лошег

и венама кроз јагодице у перо

слио се у потенцијално епохално дело!

 

Или: део будућег великог дела!

 

Један стих: мало је?!

Мније мали песник трбуха широког

и без домашаја уметнички дубоког

Треба му стихова још престижних

њему далеких и недостижних

а ниоткуда их, матер им материну

ни мртвих, ни живих!

 

Песник лош

све што је до тада писао

било је за уреднички кош

А онда, ненадно, из небеских висина

дошла му је на ум величанствена рима

један стих за читанку

а такорећ од уметничку битангу!

 

Шта чинити са стихом једним

чак и тако вредним

и са песником безвредним?!

 

Трагао, тражио, молио, просио

слушао, кушао, лагао, поткрадао

Ништа!

Доброг, макар, стиха кад великог нема

ни од корова

ни од бехара

ни са неба

ни са потока!

 

Добар стих што га имаде

велики терет му постаде

Трезан остаде, око себе се осврте

очи му се отворише, мисли проговорише:

 

Већина песничке браће

газећи животне стопе

не остави иза себе

ни једне вредне строфе!

 

А ја читав стих имам

велики, вредан и обиман

не знам одакле је до мене стигао

али ме је на пиједестал дигао

и светом кружиће моја слика:

Био је песник једног великог стиха!

 

То каза, те оде и скочи са моста

и тако великим песником поста

док већина поетских слика и прилика

умре у постељи без иједног доброг стиха!

Моја љубав!

 

уље на платну Горан Пешић

Моју љубав родила је

лепа, равна Метохија,

љуљала је Мокра Гора,

дојила је света сена

Гориоча манастира!

 

Од проклетства чувала је Проклетија,

моју љубав купала је

хладна вода са Извора,

мирисом је покропио

сваки цветак до Понора!

 

Моја љубав,

моја мила!

 

Лепотом ме надвисила,

добротом ме посрамила.

Тамо где је порођена

вила беше свака жена

 

Моја љубав,

моја мила!

 

Моју љубав грејала је

светлост одраз са звоника,

штитило је златно руно

Трговишта зимовника,

 

од времена Громовника!

Моју љубав васпитало

свето дело мученика,

са фресака, из песама.

 

Моја љубав чедо јесте,

рајског врта, рајске песме,

моју љубав упоредит

можеш само с' чим се не сме,

а чему се човек моли

и што изнад свега воли!

 

Моја љубав,

моја мила!

 

Лепотом ме надвисила,

добротом ме посрамила.

Тамо где је порођена

вила беше свака жена

 

Моја љубав,

моја мила!

 

Моја љубав у погледу

носи небо и висину,

моја љубав у кораку

црта брдо и низину,

 

моја љубав својом косом

ко сан лепи плете венац,

и где падне суза њена

на том месту буде зденац!

 

Моја љубав својим стасом

разоткрива своје племство,

моју љубав својим гласом

носи песма најстарија!

 

Моја љубав то је верност

и све што из тога клија,

моја љубав то је Гоца

презиме јој Метохија!

2016