ПРЕВОДИ СА ЕНГЛЕСКОГ НА СРПСКИ И СУПРОТНО!!! РАДИМ ПРЕВОДЕ СА ЕНГЛЕСКОГ НА СРПСКИ, И СА СРПСКОГ НА ЕНГЛЕСКИ!!! 065 8124 240 - ЂУРАЂ  
 

Моја љубав!

 

уље на платну Горан Пешић

Моју љубав родила је

лепа, равна Метохија,

љуљала је Мокра Гора,

дојила је света сена

Гориоча манастира!

 

Од проклетства чувала је Проклетија,

моју љубав купала је

хладна вода са Извора,

мирисом је покропио

сваки цветак до Понора!

 

Моја љубав,

моја мила!

 

Лепотом ме надвисила,

добротом ме посрамила.

Тамо где је порођена

вила беше свака жена

 

Моја љубав,

моја мила!

 

Моју љубав грејала је

светлост одраз са звоника,

штитило је златно руно

Трговишта зимовника,

 

од времена Громовника!

Моју љубав васпитало

свето дело мученика,

са фресака, из песама.

 

Моја љубав чедо јесте,

рајског врта, рајске песме,

моју љубав упоредит

можеш само с' чим се не сме,

а чему се човек моли

и што изнад свега воли!

 

Моја љубав,

моја мила!

 

Лепотом ме надвисила,

добротом ме посрамила.

Тамо где је порођена

вила беше свака жена

 

Моја љубав,

моја мила!

 

Моја љубав у погледу

носи небо и висину,

моја љубав у кораку

црта брдо и низину,

 

моја љубав својом косом

ко сан лепи плете венац,

и где падне суза њена

на том месту буде зденац!

 

Моја љубав својим стасом

разоткрива своје племство,

моју љубав својим гласом

носи песма најстарија!

 

Моја љубав то је верност

и све што из тога клија,

моја љубав то је Гоца

презиме јој Метохија!

2016

 

Србин!

 


Љубав потерати!

Правду истерати!

Девојку испросити!

Спавати као заклан!

 

Љубав терамо, правду истерујемо, за љубав просимо, лепо спавамо само кад смо заклани.

 

Ракију из казана терамо!

Истину истерујемо на чистину!

Лаж због својих кратких ногу не може од нас побећи!

Са браћом се делимо а сестре дајемо онима што просе!

 

Кроз лулу ракијску истину на чистину истерујемо,

лажемо јер морамо,

ако смо браћа кесе нам нису сестре.

 

Кад неко умре пијемо му за душу

и даћу делимо!

За славу и смрт кољиво служимо!

 

Сетимо се душе само кад пијемо и

дајемо за њу тек у смрти.

Жито кољемо када славимо

или сахрањујемо.

 

Једини смо народ на свету

који Бога псује

и за њега гине

који попове не воли

а за светиње крв пролива

који пости кад мора

а крсти се и кад не треба

али се вере своје не одриче

ни шале ради

ни за благо

ни под ножем –

уколико је заиста онај

што љубав тера, правду истерује,

жену проси, као заклан спава,

лаже из навике и истине ради,

са браћом се око лакта међе бије

а после им за душу пије

и кољено жито даје.

Слобода

 


ИМА СЛОБОДЕ

У ШИРОКОМ ОКЕАНУ

У ОДАПЕТОЈ СТЕЛИ

 

ИМА СЛОБОДЕ

У ИЗБОРУ

У НАМЕРИ

 

ИМА СЛОБОДЕ

И У РОПСТВУ

 

НЕМА СЛОБОДЕ

АКО СИ СЛОБОДАН

ТАДА ИМА САМО БОРБЕ

Кад одем...

 


Кад одем тамо

Одакле се нико није вратио

(нећу ни ја)

Вратићу се много бољи

Као савршен и вечити

 

Бићу само име ваздух сећање

Идеја која се родила после смрти

Сан који се остварио пре сутона

Свитање које поклони византијско плаво

 

Кад одем тамо

Све лоше носим собом

Да окајем и наплати ми се

Онде где се мери све то

 

Када се тасови поравнају

Ништа неће остати испред и иза мене

Доћи ће један бољи човек на свет

Да попуни празнину и призна ми смрт

УПОРНОСТ

 



 

А знали смо...

да нема никаквог блага

тамо где дуга извире

 

Упорно смо трагали

понирали

 

А знали смо...

да неће остати трага

деца смо деце цвећа

 

Испишани

упорно смо цветали

 

А знали смо...

да нема другог света

на трну ружиног цвета

 

Пели смо се и падали

упорно ко бабини јарчеви

 

А знали смо...

да неће бити тешко

очеве по злу претећи

 

Сирочад

упорно смо се рађали мрећи

 

Знали смо...

да погрешно време бројимо

и да у коначноме

упорно не постојимо...

Даднеш-паднеш!


 Дај један гриз.

Дај један дим.

Дај два гутљаја.

Дај два листа.

Дај један круг.

Дај један шут.

Дај само једном.

Дај два пут без вађења.

Дај на зајам.

Дај да видим.

Дај Боже.

 

не – Дај!

Не дајте, браћо!

Не дао Бог!

 

Дај паре.

Дај за једну поруку.

Дај ми реч.

Дај-гуз.

Дај један лиз.

Дај ми број.

Дај не лај.

Дај за завичај.

 

Немам!

Сем душе!

И то ће ми узети!

 

Дај да пипнем.

Дај да штипнем.

Дај да пробам.

Дај да додам.

 

Дам-даш!

Узмеш-примаш!

Даднеш-паднеш!


Цицко - мачак из Зрењанина


 

Био неки мачак у Зрењанину

именом Цицко

Тако су га звали и име му наденули

имао је мачећи пасош и све што

следује

све те заврзламе

И није лоше изгледао

генерално

 

У почетку га нисам волео

у ствари уопште

Стално се чешао а ја

сам зазирао од њега

бојао сам се његових бува

чији ми уједи нису пријали

никада

 

И којих је имао

неоспорно

Јер какав би то мачак

био

а да није местимично и повремено

бувљив и крмељив

Јер се завлачио будибогснама

свукуд

Ипак

Цицко је вешто скривао своје мане

осим кад се чешао и кострешио

 

Временом ми се приближио

упоран је био

умиљавао се и прео

како то већ мачке

и мачкови чине

 

Мало по мало

оствари Цицко право

да ми се припија уз ногу

и да са мном дели

буве своје

А од мене да узима

оно лоше из мене

кад повремено крај Бегеја

свратим

 

Стадосмо пријатељи бити

постадосмо род рођени

Ја и Цицко

ал' не лези враже

 

У време парења

може бити

кад мачке начисто полуде

Цицко тражећи љубав

у туђе атаре оде

и у непријатељске салаше зађе

где налете

опет може бити

на оног Црног што је без

једног увета

или каквог другог Шарова

душмана мачећег

испоставиће се

и Цицковог

 

Од силине угриза и виличног

трзаја псећег

дроб му се просу

по банатској прашини

и Цицко последњим атомима

снаге

допуза до своје куће

вукући црева по панонском

житу

И чим стиже пред своју кућу

умре Цицко

 

Отиде ми пријатељ

живи створ

чедо божије

На нишану...



То је моја девојка
ја сам грешка њена
још су ми усне влажне
од једног пољупца

То је живот мој
а она је живот са мном промашила
запета стрела и јабука на глави
и није ми жао ако рука задрхти

Јер док ме је чекала
да се са фронта вратим
ја сам је варао
са пушком својом
варао сам живот и наду
љубав сам лагао
злочин сам правио
према њој сам био шкрт
према себи јер нисам хтео смрт
док ме је чекала

Непознати човек ми се заклео
држао ме некад на нишану
али није ороз повукао
због девојке моје
коју волим
која ме воли
коју сам варао
са пушком својом

Пушку сам бацио
да се љубави окренем
према мојој девојци
кад у рат више не смем
то је живот мој
то је девојка моја
стрела лети
треба груди испрсити
као човек са овога света отићи
и можда дугме ил' два
откопчати

Зора је...