ПРЕВОДИ СА ЕНГЛЕСКОГ НА СРПСКИ И СУПРОТНО!!! РАДИМ ПРЕВОДЕ СА ЕНГЛЕСКОГ НА СРПСКИ, И СА СРПСКОГ НА ЕНГЛЕСКИ!!! 065 8124 240 - ЂУРАЂ  
 

АНТОЛОГИЈСКИ СТИХ ПЕСНИКА ЛОШЕГ (и мртвог)!

                                          


                                            Антологијски стих као сноп покошен

спустио се на инспирацију песника лошег

и венама кроз јагодице у перо

слио се у потенцијално епохално дело!

 

Или: део будућег великог дела!

 

Један стих: мало је?!

Мније мали песник трбуха широког

и без домашаја уметнички дубоког

Треба му стихова још престижних

њему далеких и недостижних

а ниоткуда их, матер им материну

ни мртвих, ни живих!

 

Песник лош

све што је до тада писао

било је за уреднички кош

А онда, ненадно, из небеских висина

дошла му је на ум величанствена рима

један стих за читанку

а такорећ од уметничку битангу!

 

Шта чинити са стихом једним

чак и тако вредним

и са песником безвредним?!

 

Трагао, тражио, молио, просио

слушао, кушао, лагао, поткрадао

Ништа!

Доброг, макар, стиха кад великог нема

ни од корова

ни од бехара

ни са неба

ни са потока!

 

Добар стих што га имаде

велики терет му постаде

Трезан остаде, око себе се осврте

очи му се отворише, мисли проговорише:

 

Већина песничке браће

газећи животне стопе

не остави иза себе

ни једне вредне строфе!

 

А ја читав стих имам

велики, вредан и обиман

не знам одакле је до мене стигао

али ме је на пиједестал дигао

и светом кружиће моја слика:

Био је песник једног великог стиха!

 

То каза, те оде и скочи са моста

и тако великим песником поста

док већина поетских слика и прилика

умре у постељи без иједног доброг стиха!

Моја љубав!

 

уље на платну Горан Пешић

Моју љубав родила је

лепа, равна Метохија,

љуљала је Мокра Гора,

дојила је света сена

Гориоча манастира!

 

Од проклетства чувала је Проклетија,

моју љубав купала је

хладна вода са Извора,

мирисом је покропио

сваки цветак до Понора!

 

Моја љубав,

моја мила!

 

Лепотом ме надвисила,

добротом ме посрамила.

Тамо где је порођена

вила беше свака жена

 

Моја љубав,

моја мила!

 

Моју љубав грејала је

светлост одраз са звоника,

штитило је златно руно

Трговишта зимовника,

 

од времена Громовника!

Моју љубав васпитало

свето дело мученика,

са фресака, из песама.

 

Моја љубав чедо јесте,

рајског врта, рајске песме,

моју љубав упоредит

можеш само с' чим се не сме,

а чему се човек моли

и што изнад свега воли!

 

Моја љубав,

моја мила!

 

Лепотом ме надвисила,

добротом ме посрамила.

Тамо где је порођена

вила беше свака жена

 

Моја љубав,

моја мила!

 

Моја љубав у погледу

носи небо и висину,

моја љубав у кораку

црта брдо и низину,

 

моја љубав својом косом

ко сан лепи плете венац,

и где падне суза њена

на том месту буде зденац!

 

Моја љубав својим стасом

разоткрива своје племство,

моју љубав својим гласом

носи песма најстарија!

 

Моја љубав то је верност

и све што из тога клија,

моја љубав то је Гоца

презиме јој Метохија!

2016

 

Србин!

 


Љубав потерати!

Правду истерати!

Девојку испросити!

Спавати као заклан!

 

Љубав терамо, правду истерујемо, за љубав просимо, лепо спавамо само кад смо заклани.

 

Ракију из казана терамо!

Истину истерујемо на чистину!

Лаж због својих кратких ногу не може од нас побећи!

Са браћом се делимо а сестре дајемо онима што просе!

 

Кроз лулу ракијску истину на чистину истерујемо,

лажемо јер морамо,

ако смо браћа кесе нам нису сестре.

 

Кад неко умре пијемо му за душу

и даћу делимо!

За славу и смрт кољиво служимо!

 

Сетимо се душе само кад пијемо и

дајемо за њу тек у смрти.

Жито кољемо када славимо

или сахрањујемо.

 

Једини смо народ на свету

који Бога псује

и за њега гине

који попове не воли

а за светиње крв пролива

који пости кад мора

а крсти се и кад не треба

али се вере своје не одриче

ни шале ради

ни за благо

ни под ножем –

уколико је заиста онај

што љубав тера, правду истерује,

жену проси, као заклан спава,

лаже из навике и истине ради,

са браћом се око лакта међе бије

а после им за душу пије

и кољено жито даје.

Слобода

 


ИМА СЛОБОДЕ

У ШИРОКОМ ОКЕАНУ

У ОДАПЕТОЈ СТЕЛИ

 

ИМА СЛОБОДЕ

У ИЗБОРУ

У НАМЕРИ

 

ИМА СЛОБОДЕ

И У РОПСТВУ

 

НЕМА СЛОБОДЕ

АКО СИ СЛОБОДАН

ТАДА ИМА САМО БОРБЕ

Кад одем...

 


Кад одем тамо

Одакле се нико није вратио

(нећу ни ја)

Вратићу се много бољи

Као савршен и вечити

 

Бићу само име ваздух сећање

Идеја која се родила после смрти

Сан који се остварио пре сутона

Свитање које поклони византијско плаво

 

Кад одем тамо

Све лоше носим собом

Да окајем и наплати ми се

Онде где се мери све то

 

Када се тасови поравнају

Ништа неће остати испред и иза мене

Доћи ће један бољи човек на свет

Да попуни празнину и призна ми смрт

УПОРНОСТ

 



 

А знали смо...

да нема никаквог блага

тамо где дуга извире

 

Упорно смо трагали

понирали

 

А знали смо...

да неће остати трага

деца смо деце цвећа

 

Испишани

упорно смо цветали

 

А знали смо...

да нема другог света

на трну ружиног цвета

 

Пели смо се и падали

упорно ко бабини јарчеви

 

А знали смо...

да неће бити тешко

очеве по злу претећи

 

Сирочад

упорно смо се рађали мрећи

 

Знали смо...

да погрешно време бројимо

и да у коначноме

упорно не постојимо...

Даднеш-паднеш!


 Дај један гриз.

Дај један дим.

Дај два гутљаја.

Дај два листа.

Дај један круг.

Дај један шут.

Дај само једном.

Дај два пут без вађења.

Дај на зајам.

Дај да видим.

Дај Боже.

 

не – Дај!

Не дајте, браћо!

Не дао Бог!

 

Дај паре.

Дај за једну поруку.

Дај ми реч.

Дај-гуз.

Дај један лиз.

Дај ми број.

Дај не лај.

Дај за завичај.

 

Немам!

Сем душе!

И то ће ми узети!

 

Дај да пипнем.

Дај да штипнем.

Дај да пробам.

Дај да додам.

 

Дам-даш!

Узмеш-примаш!

Даднеш-паднеш!