А знали смо...
да нема никаквог блага
тамо где дуга извире
Упорно смо трагали
понирали
А знали смо...
да неће остати трага
деца смо деце цвећа
Испишани
упорно смо цветали
А знали смо...
да нема другог света
на трну ружиног цвета
Пели смо се и падали
упорно ко бабини јарчеви
А знали смо...
да неће бити тешко
очеве по злу претећи
Сирочад
упорно смо се рађали мрећи
Знали смо...
да погрешно време бројимо
и да у коначноме
упорно не постојимо...
Нема коментара:
Постави коментар