ВОЗ



Двадесет година
Мене су ударали теретни возови
А ви ми сада претите дресином
Страх ме од нестраха мог
Нема отпора само отпорности
Нема избора само произвољности
Нема узора само ништавности
У плићаку ме даве
А океан ми је својевремено бив'о узак
Мада, према свецу и тропар
Пали смо са коња на магарца
Некад је имао ко да те гази
Имао је и кога
Данас
У царству слепих ћорави су на цени
А нама и мени никако да се посрећи
То је зато што смо немоћни
Да узмемо ствар у своје руке
Најебемо се мајке олошу
Сродимо се са природом
И живимо срећни са свитањем и сутоном
Без икаквих стандарда
Некад су ме газили брзи возови
Био сам млад и јак
Сад сам изнемог'о
Зато ће ме мрцине дотући дресином