Цицко - мачак из Зрењанина


 

Био неки мачак у Зрењанину

именом Цицко

Тако су га звали и име му наденули

имао је мачећи пасош и све што

следује

све те заврзламе

И није лоше изгледао

генерално

 

У почетку га нисам волео

у ствари уопште

Стално се чешао а ја

сам зазирао од њега

бојао сам се његових бува

чији ми уједи нису пријали

никада

 

И којих је имао

неоспорно

Јер какав би то мачак

био

а да није местимично и повремено

бувљив и крмељив

Јер се завлачио будибогснама

свукуд

Ипак

Цицко је вешто скривао своје мане

осим кад се чешао и кострешио

 

Временом ми се приближио

упоран је био

умиљавао се и прео

како то већ мачке

и мачкови чине

 

Мало по мало

оствари Цицко право

да ми се припија уз ногу

и да са мном дели

буве своје

А од мене да узима

оно лоше из мене

кад повремено крај Бегеја

свратим

 

Стадосмо пријатељи бити

постадосмо род рођени

Ја и Цицко

ал' не лези враже

 

У време парења

може бити

кад мачке начисто полуде

Цицко тражећи љубав

у туђе атаре оде

и у непријатељске салаше зађе

где налете

опет може бити

на оног Црног што је без

једног увета

или каквог другог Шарова

душмана мачећег

испоставиће се

и Цицковог

 

Од силине угриза и виличног

трзаја псећег

дроб му се просу

по банатској прашини

и Цицко последњим атомима

снаге

допуза до своје куће

вукући црева по панонском

житу

И чим стиже пред своју кућу

умре Цицко

 

Отиде ми пријатељ

живи створ

чедо божије

Нема коментара:

Постави коментар