Чекам!


Чекам!

Довољан би био само звук,
трептај капка
или неприметни грч на крају усана!

Али, ово је већ много пута речено.

Чекам,
док траје чекање има и наде.

Можда једног магловитог праскозорја
и схватим,
крадући црвене руже са гробова,
да је чекано и недочекано
оно најлепше што се у животу
не догоди.

Недочекати
значи не спознати крај.
Вечни смо само док чекамо.
Трајемо само док траје ишчекивање.
Умремо када дочекамо.

Фото: Игор Ђурић