На нишану...



То је моја девојка
ја сам грешка њена
још су ми усне влажне
од једног пољупца

То је живот мој
а она је живот са мном промашила
запета стрела и јабука на глави
и није ми жао ако рука задрхти

Јер док ме је чекала
да се са фронта вратим
ја сам је варао
са пушком својом
варао сам живот и наду
љубав сам лагао
злочин сам правио
према њој сам био шкрт
према себи јер нисам хтео смрт
док ме је чекала

Непознати човек ми се заклео
држао ме некад на нишану
али није ороз повукао
због девојке моје
коју волим
која ме воли
коју сам варао
са пушком својом

Пушку сам бацио
да се љубави окренем
према мојој девојци
кад у рат више не смем
то је живот мој
то је девојка моја
стрела лети
треба груди испрсити
као човек са овога света отићи
и можда дугме ил' два
откопчати

Зора је...

Нема коментара:

Постави коментар