А када се деси: кад умрем свеједно!


Што да лажем – кад истину зборим?!
Што сам лопов – када своје крадем?!
Што да бежим – кад сам себе јурим?!
Што да журим – када сам већ стиг'о?!

Што истину зборим – кад лажову причам?!
Што крадем своје – кад крадем од себе?!
Што сам себе јурим – кад од себе бежим?!
Што журим кад стигох – уместо да лежим?!

Што истину зборим – кад је лажа слатка?!
Што крадем од себе – кад је туђе слађе?!
Што од себе бежим – а другога немам?!
Што толико журим – умрећу свеједно?!

А када се деси: кад умрем свеједно!

Истина и лажа: доћи ће на исто!
Ни своје ни туђе: понети не могу!
Побећи се неће: од судњега часа!
Журићу онол'ко: колико ме носе...

Уље на платну Горан Пешић