Што да лажем – кад истину зборим?!
Што сам лопов – када своје
крадем?!
Што да бежим – кад сам себе
јурим?!
Што да журим – када сам већ
стиг'о?!
Што истину зборим – кад
лажову причам?!
Што крадем своје – кад
крадем од себе?!
Што сам себе јурим – кад од
себе бежим?!
Што журим кад стигох –
уместо да лежим?!
Што истину зборим – кад је
лажа слатка?!
Што крадем од себе – кад је
туђе слађе?!
Што од себе бежим – а
другога немам?!
Што толико журим – умрећу
свеједно?!
А када се деси: кад умрем
свеједно!
Истина и лажа: доћи ће на
исто!
Ни своје ни туђе: понети не
могу!
Побећи се неће: од судњега
часа!
Журићу онол'ко: колико ме
носе...
