Стари су косметски двори
Камен таман: прави склад
Што даје моћан 'лад
У тој богомољској заветрини смо
Први пут љубили првољубљене
Девојке лепе и недирнуте
Што су расле са сунчане стране
Од конака и капије знане
Није тамо само прошлост
Има и једна успомена
Још жива што белином роси
По мојој поседелој коси
Успомена, еј мори
Успомене најскорије
А живи смо па су нам оне
Драже од мртве историје
Ама би' се вратио ја
Под тај 'лад
Мање због Душана Силног
Већ због љубичице уденуте
У косу што се слила
По мом рамену до крила
Коју сам љубио
Слатком језом подчикнут
Да ме не угледа архимандрит Сава
Ил' њејзин отац Слава
Отиш'о би' ја
Мање због Милоша и
Муратовог учкура до бијела грла
Већ да поведем сина
Па у 'ладу пушећи
Дуван ситан дедовски
Да се похвалим
Да зна
Да је и његов оца љубио
И био љубљен
И био вољен
И био грђен
Од архимандрита Саве
Од свога оца
Чије се име не римује
Ал' исто је знало да попује
Јер му је рекао Сава
Да му се жалио њен отац радиСлава
Како сам виђен у црквеном 'ладу
Где грлим девојку младу
И питаће дерам мој
Како то да ме је
Коцем јурио неки Слава
Дочим се и мајчин отац зове исто
Не схватајући ништа начисто
Дош'о би ја назад
Мање због дедовске тапије
Више због труле јапије
Од које су склепане крстаче
Архимандрита Саве
Синовог деда Славе
И оца мога
Чије име нема риме
Са Савом и Славом
Ал' исто деле поље
Од цркве десно па доле
При дну се улево скреће
А 'де им се пале свеће
ПС
Славина ћерка чита
Врти главом и ко да се пита
Тај момак с ким' би у 'ладу
Дал' одрасте када
И јел' до сада
Изаш'о икад из тога 'лада?!
