Од кад смо први пут посисали
гледамо њих
као хипнотисани
Што би рекла Ерика Џонг
''тик-так: буп, пауза, буп''
Желимо нежност
дечачки анимално
да нас привију уз њих
(и само уз њих):
''тик-так: буп, пауза, буп''
Постајемо бескичмењаци
временом
кривимо вратове
као диносауруси
да боље видимо
што више зелени дохватимо
кад прођу (углавном туђе):
''тик-так: буп, пауза, буп''
А онда
свеједно кад
али већ дуже време
свакако
не чује се више: ''буп, буп''
више је то: ''блоћ, блоћ''
Оне су постале пластика
Ми постајемо педери
2011
