Кад одем...

 


Кад одем тамо

Одакле се нико није вратио

(нећу ни ја)

Вратићу се много бољи

Као савршен и вечити

 

Бићу само име ваздух сећање

Идеја која се родила после смрти

Сан који се остварио пре сутона

Свитање које поклони византијско плаво

 

Кад одем тамо

Све лоше носим собом

Да окајем и наплати ми се

Онде где се мери све то

 

Када се тасови поравнају

Ништа неће остати испред и иза мене

Доћи ће један бољи човек на свет

Да попуни празнину и призна ми смрт

Нема коментара:

Постави коментар