Ко неважна
карта
на велики
улог
пала је:
смрт
Само трен
пре тога
веровали смо
да се
партија може добити
Онда је
захладнело
зором се на
траву
слагало иње
Као сан на
очи
спустила се:
смрт
Трчали смо
ивицом
фудбалских игралишта
наших
младости
Бежали
линијом траке
радничког
ресторана
до последњег
оброка
(Неке жене
су заплакале)
А онда
као кап воде
са хладне
флаше пива
склизнула
је: смрт
Наручили смо
последње
туре безнађа
ударили по
дупету
поспане
конобарице
А онда
као измишљена
бројка
на већ
погрешно
изведеном
рачуну
наплаћена
је: смрт
Звецкао је
ситниш
у пробушеним
џеповима
кроз које је
нада
ономад
испала и
лежала
по ибарским
магистралама
изгажена ко
невиност
газдарица
самачких собица
Планови су
потонули
дошла је:
смрт
Смејали смо
се
јер нисмо
веровали
треба то
признати
Подељен је
један
јагњећи
бубрег
на равне
части
зачињен и у
сласт
поједен
Досољена је
и: смрт
Једна чаша
славског вина
остала је
пуна
у судопери
Подрхтавао
је глас
здравичара
свећа се
топила
Онда се као
мирис
тамњана
осетила:
смрт
Обећао си
макар једна
чаша
нечега што
није лек
Једно
''иди''
једва
подигнута рука
последње је
што си ми
даровао
после
чоколаде
а пре сузног
погледа
Онда си:
затворио очи
Смејали смо
се (пре тога)
јер се један
од нас
није плашио
а то нисам
био ја
Путовао сам
у
једном
мехуру
киселе воде
кад су
јавили
да те смрт
води код себе
(причали су
ми потом:
да си се
борио до краја)
Као погрешан
потез
скакачем
заскочила
је: смрт
Сузу нисам
имао
нисам стигао
да испричам
причу
макар
да схватим
Остао је
само
бљутав укус
кваса
твоја вера
и моја
невера
што сам те
лагао
да ћеш
живети
а већ си:
умирао
