Црњанском Милошу



Не верујем да си Лондон волео

Магле су кажу густе

а људске душе сиве

на том острву

Ал` Србије није било

да се у њу вратиш

па ти је било свеједно куд` ћеш

Нема је ни данас

Од Галиције до Хипербореје

читав један људски век

ширине и дужине има ту

У много околних сокака си заш`о

свуд` си тражио

а налазио само

мечкаре и обућаре

никад Србина

Јер онима што су те српством мамили

дражи су били бегови и аге

и коњушари аустријски

него ти

И данас је тако

И једино им је жао

што им утече

и што Исаковиче

у колхоз гурнуше Руси

а не они

Многи се именом твојим ките

данас

`оће своје мермерне свињце да украсе

то их ништа не кошта

а и не дају се више туђи

да се њима диче

Не тугуј зато

стрпи се и чекај

кад поново буде Србије

онда се врати