Не верујем да си Лондон волео
Магле су кажу густе
а људске душе сиве
на том острву
Ал` Србије није било
да се у њу вратиш
па ти је било свеједно куд` ћеш
Нема је ни данас
Од Галиције до Хипербореје
читав један људски век
ширине и дужине има ту
У много околних сокака си заш`о
свуд` си тражио
а налазио само
мечкаре и обућаре
никад Србина
Јер онима што су те српством мамили
дражи су били бегови и аге
и коњушари аустријски
него ти
И данас је тако
И једино им је жао
што им утече
и што Исаковиче
у колхоз гурнуше Руси
а не они
Многи се именом твојим ките
данас
`оће своје мермерне свињце да украсе
то их ништа не кошта
а и не дају се више туђи
да се њима диче
Не тугуј зато
стрпи се и чекај
кад поново буде Србије
онда се врати