Моја баба Јована
од Костића је
из села Мађара
најближа црква Конџељ
Парох Васа Антић
што је крстио и појао Фундуке
Били су богати духом
ти Костићи
и моја баба
Зато ја пишем песме
Имала Јована
седморо браће
Николу
што пробијаше фронт
солунски
и ту погибе
Никодина
који богати трговац би
ал' му комшије
све разграбише и спалише
ко мени што су
Радоја
што нестаде без трага
па га и данас тражимо
Богдана
што је сваку мечку мокрогорску
лично познавао
Милентија
што га Бугари
жива спалише
Младена
што је са Рјепнином
лондонске излоге гледао
Дахауа и Светог се сећајући
И Ратка
Лалка
кoјег сам ја највише волео
а имао сам и зашта
Сестра Крстана
једва је изговарала
мама
кад је од тифуса страдала
Постила баба
сваку среду и петак
и целога живота плакала
што за Живаном и Недељком
оста много гробова
и то сви
куд који
Ништа више није исто
само баби
некад свећу упалим
Да ли још пости
мале и велике
не знам
и јесу ли се Костићи
најзад окупили
да своје широке душе
у божје атаре населе
и тамо нађу свој мир
...ни то не знам
* * * * * * * * * * * * * * *
Баба Јована
Браћа и сестра:
1. Никола - погинуо на Солунском фронту 1917, имао двоје деце, оба умрла од тифуса;
2. Никодин - умро у Београду;
3. Радоје - нестао без трага у Првом светском рату, неожењен, имао девојку у оближњем Озримцу;
4. Богдан, умро у Истоку;
5. Милентије, рањен у Топличком устанку, Бугари га заробили и живог запалили у амбару, неожењен;
6. Младен, до Другог светског рата живео у Београду, за време рата интерниран у Дахау, после рата емигрирао у Енглеску, тамо је и умро, ожењен Ђурђинком, име ћерке му се не зна;
7. Ратко, рођен 1912, умро у Нишу 1993;
8. Крстана, умрла са три године.
Мајка Живана. Отац Недељко. Обоје умрли од тифуса у Првом светском рату.
Стричеви Бојко, Богосав и Пера.
Рођена у селу Мађаре 1901, општина Прокупље.
Најближа црква у Конџељу.
Кућа се налазила близу насипа.
1919-те баба, Богдан, Никодин и Ратко дошли у Метохију.
