Учили су нас да пољубимо хлеб
Пре него га бацимо
Васпитавали су нас
Да љубимо руке старијима
Терали су нас
Да љубимо покојника
Гледали нас како љубимо
Икону у сркви
Нагонили нас да се изљубимо
Кад укрстимо чаше
Љубили смо: врата, слику, чашу, земљу,
старце, децу, јабуку, заставу, мермер, пушку, крст, говече, праг...
Све су нас учили и терали: да љубимо – осим
жене. Нису нас васпитавали да жену љубимо. Не! То је била срамотно.
Зато смо се сами учили.
