Кад год помислим
да успевам
у ономе што сневам
тад обично побољевам
пробудим се попишан
прецртан и отписан!
Кад год смислим
добру фразу
и уживам у изразу
да ме не разуму схватим
личном патњом ја то платим
и не могу да прихватим
да се моме делу смеју
геније ми не разумеју!
Кад год створим
лепу риму
па је додам своме стиху
док се дивим личном духу
на рамену осетим руку
иронију што се смешка
схватим: ја сам људска грешка!
